од Александра Симова

Чекорела по патот Со сестра ѝ, а сама Со очи полни солзи Една мала лама. Зошто ли, зошто Дада ми се лути? Па не ѝ го испив Зеленото смути! Се мислела, но џабе. Не можела да сфати Зошто сестрата лама Збор нејќе да ѝ врати. И кога виде солзичка В око како блесна Се сепна, ѝ текна На маичката тесна. Не плачи, даде, Тоа не е за писок Па што ако имаш Две-три кила вишок?! Еве нова маичка Широка, со туфни И дојди брзо со мене Да јадеме крофни!
Дизајн/илустрација: Чудна шума; користени ресурси: Freepik, Vecteezy.
Од истата авторка: