Розевата планета
„Розевата планета“ од Мирко Попов и илустрации на Нита Муча
„Розевата планета“ од Мирко Попов и илустрации на Нита Муча
„Слаткозборки“ од Александра Симова и илустрации на Ирина Атанаскова
„Какво е времето таму горе?“ од Леона Стојковска и илустрации на Јулијана Росоклија
„Ута од планините“ од Тефта Кељменди и Катерина Николовска
Ky është tregimi i një vajze të guximshme me ëndrra të mëdha për tu ngjitur në majat më të larta të botës. Është tregimi i Fluturës, e cila me sytë e saj mahnitës si dy yje e ndriçonte botën rreth saj. Sa herë ndryshonin stinët, ajo vishte një fustan lara—lara dhe me buzën gjithmonë në gaz i nderonte bukuritë e pafund të natyrës. Gjyshi i saj i dashur e thërriste Uta, dhe kështu i mbeti ky emër me të cilin ajo do të njihej nga e gjithë bota. Flutura Ibrahimi—Uta Uta është ngjitëse malore, guide profesioniste, vrapuese, dhe adhuruese e të gjitha aktiviteve në natyrë. Ajo vazhdimisht punon që të rrisë vetëdijësimin për natyrën dhe malet si dhe barazinë gjinore. Përpos ngjitjeve, Uta është shumē aktive edhe në prezantime në shkolla, organizata lokale dhe ndërkombëtare, dhe paraqitje të tjera publike si dhe aktivitete të shumta. Në maj të vitit 2017 Uta u bë gruaja e parë shqipëtare që ngjiti Majën Everest, me larësi prej 8,848 metrash. Deri më tani (2020) ajo ka ngjitur pesë nga …
Planeti Rozë – Mirko Popov & Nita Muça
„Лисиче“ од Едвард ван де Вендел и Марије Толман
Авторка: Јасминка Петровиќ Илустрации: Ана Петровиќ Кога ја нема Нина животот е празен како чиниче без топчиња во него. Барем да е отворен прозорецот па да лаам по минувачите. Ама не е. Влечки! Добра идеја! Кинењето на влечките секогаш доаѓа добро. Хм, но во ходникот нема ниту една единствена влечка! Сигурно мама Пиришиќ ги пикнала во шкафчето. Таа само чисти нешто, пере и раскрева низ дома. Вратата од бањата е затворена, значи не можам ни тоалетната хартија да ја развлекувам по собите. Гррррррр! Саламата е во фрижидерот… Чорапите во фиоката… Перниците веќе се скриени некаде… И што да правам? Што? Ах, колку е досадно! Барем да можев да го глодам далечинскиот управувач, ама тато Пиришиќ го чува во автомобилот. Вели дека тоа е најсигурното место каде што Напаста нема да може да го најде. Напаст, тоа сум јас. Единствено тој ме вика така, за сите други сум Крцко. Тато Пиришиќ е посебен во сè. Топчето! Каде ми е топчето? Под масата во кујната? Не е. На фотелјата? Не е. Во кутијата со алат? Го нема. …
Финалист за наградата Роман на годината за 2020 година
„Кучето што мјаукаше и мачето што џавкаше“ од Билјана С. Црвенковска, со илустрации на Сања Симоска